“A kako ću ja to ?“, mislila se Gospođica. "Kako da budem spokojna i nasmijana sama sa sobom , i istovremeno aktivna u ovom svijetu i društvu kakvo jeste. Kako da nađem tu mudrost u sebi? Gdje u meni? U čemu? U glavi? U srcu? Gdje da tražim?" Nije joj se činilo to baš tako jednostavno kako je knjiga sveopšte mudrosti opisivala.

Lako je biti mudrost kad si knjiga,  

pomislila je i sama sebi se nasmijala. No, zbilja se pitala u kom pravcu da krene. Već je isuviše vremena provodila sama sa sobom, tragajući za....nečim. Smislom? Maksimalno je smanjila dotok svake vrste informacija koji joj ne koriste  za dobro, sve ljude oko sebe se trudila da razumije, i u svakoj situaciji koja ju je zatekla pokušala je da pristupi prateći jedno pravilo: Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se ponašaju prema tebi. Sve to joj se činilo nedovoljno. I dalje je tragala, a valjda je to značilo da nije pronašla- čim traga i dalje. A tek kad pomisli na sve želje koje ima! Kako da ostvari sve te želje? I šta ako opet želja ne dovede do zadovoljstva?

Pa nisam ja sama na ovom svijetu da se lalujam sa čarobnim štapićem i smješkam. Ma šta uopšte piše ova knjiga sveopšte mudrosti!,

mučila se Gospođica sama sa sobom. Samo je željela pronaći mir, a činilo joj se da nikada nije bila razdražljivija. Nemavši nikog pametnijeg da se obrati, ponovo je otvorila knjigu svopšte mudrosti.

 Kako da nađem tu mudrost u sebi?

Uzdanice naša, znaš li da se sva sveopšta mudrost ovog svijeta uzda u tebe? Znaš li da sveopšta mudrost vjeruje u tebe. Da, da, baš u tebe što čitaš. U tebe. Misliš da si mamina i tatina, misliš da si tetkina, dekina i bakina, misliš da si nečija djevojčica, a nikako da shvatiš da si dijete sveopšte mudrosti. Božje dijete. Da, da, baš ti- Božje si dijete.

Baš takvu tebe stvorila je mudrost nad mudrostima. To tvoje tijelo, baš to je mudrost izvajala. Tu maštu koju imaš, mudrost ti je dala. Tvoje želje i snove mudrost ti je došapnula. Baš tebi, baš sveopšta mudrost svega nad svim. I šta je onda tebi ostalo, ako je mudrost sve to odradila? Ostalo ti je da razmišljaš draga naša. Ostalo ti je samo da misliš. Kad počneš da misliš o sebi onako kako mudrost misli o tebi, pronašla si mudrost u sebi.

Jako si nam draga i zato ćemo ti otkriti još jedan od mnogih puteva do mudrosti u tebi. Sveopšta mudrost je izgradila čovjeka iz slojeva.

Najdublji sloj, prvi sloj, sloj iz koga je sve nastalo je čisto božanstvo. Epicentar dešavanja je božanstvo najdubljeg sloja. Svaki čovjek ima najdublji, božanski sloj u sebi, znao on to ili ne. Jer da nema, mico naša draga, ne bi bio tu. Mudrost je stvarala od sebe. Kao što taj isti čovjek stvara svoje dijete, koje nosi njegovu genetiku, tako čovjek nosi genetiku mudrosti u sebi.

Sledeći sloj je samo tvoj individualni sloj. Taj sloj niko ne vidi, samo ti i mudrost. Taj sloj jeste sve ono što ti jesi. Sve tvoje želje, nadanja, maštanja, sanjanja. Sve je to u drugom sloju.

Treći, i ujedno poslednji sloj, je sve ono što drugi ljudi vide o tebi pa i ti sama. Od toga kako izgledaš, do toga kako se ponašaš, do toga čime se baviš, kako i šta radiš, sve to čini treći sloj. Razumjećeš ako ti kažemo da je treći sloj- tvoj život. Kako ti živiš svoj život je treći sloj.

Prvi sloj, najdublji sloj, kao svjetlost isijava kroz drugi sloj i stvara se treći sloj. Stvara se tvoj život. Ako tvoj život koji živiš, ljubavi naša, nije ono što je u tvom drugom sloju to samo znači da nisi spoznala šta je u drugom sloju. Nisi prihvatila sve što ti je sveopšta mudrost stvorila u drugom sloju i ne koristiš jedinu stvar koja ti je data, to je da razmišljaš mudro o svom drugom sloju. Mila naša, u tome se krije sva mudrost u tebi. Ti razmišljaj ko si ti. Šta je sve u tom drugom, individualnom, sloju što samo ti osjećaš da je tu. Kada pronađeš sebe, mudrost će pronaći tebe. A dok se tražiš, nasmij se, raduj se, sve je lakše kad se smiješ, pa makar se smijala i onome što piše knjiga sveopšte mudrosti. Radost sa tobom, milo dijete naše.